CRTICE IZ KURILOVEČKOG NOGOMETNOG ŽIVOTA

Kurilovečke skice i crtice prvoga proljetnoga vikenda…

​

Strpljivo smu, baš kak “ozebli čeka sunce“, i mi čekali taj vikend, bez obzira kaj zima ni bila tak huda niti nam je podarila bilo kakve snježne zimske radosti, kaj je uostalom već tradicija i navika kad su ove novo-moderne zime vu pitanju. Ali, već nam je i te kak na živce išel taj mrzli veter kaj se raspuhal v zadnje vreme pak je svaka zraka sunca tera bi nam pomilovala obraze bila dugo i željno iščekivana.

​

Vikend zapraf v klubu počinje već petkom popoldan i pred večer, naročito za nas kibice i roditelje naše klincov. Mamice se prve pojave v našem bircu, ispiju kavicu i priušte si „čašicu razgovora“, a onda produže v šetnju kak bi uživo mogle gledeti svoje mezimce i ljubimce na treningu. Neke vuz put prošećeju i one svoje druge, kućne ljubimce na četiri noge, kak bi si te iste noge malo pretegnuli, a onu jednu, pri kakvom stupu ili stablu, podigli v zrak, obavili kaj se obaviti mora i obilježili svoj kutak na kurilovečke trave. Tateki (gospon Nestić & co.), razme se, malo čvršće zasednu za svoj visoki stol, razmenjuju mudrosti o radnom tjednu teri je na isteku, pri čemu svaka pristigla Zdenkina piva ili gemištec predstavljaju razlog za novi i široki osmeh, a diskusija dobiva na temperamentnosti i gromoglasnosti. Neki se pak (Šebek, Šojić & co.) rajši povlečeju v salu, zemeju špil karte i na miru si odigraju dve, tri partije belice.

​

Rado bi i mi kibici hitili teru partiju, ali prošli petek ne samo da nismu imali konsenzus, neg niti kvoruma  ni bilo. Miki se nikomu ni niti javil, Ćiro je valda bil umoren od šoferanja ili je „dragovoljno“ otišel na Odru k punice, a Bašo je šturlil po svlačionica i delil savete kak bi to zutra trebalo odigrati v Ravnica i priskrbeti si prvi proletni puni plijen iliti trobod.

​

Na tekmu v Maksimirsku šumu vozil nas je Ćiro v svoje „mećke“ pak držim da je to bil čin pokajnika teri nas je snoćka izneveril i ostavil na bela cedilu. Bašo se, kak kakov general narival na prvi zic, a otraga smu se tiskali Miki, njegov sin i moj veliki pajdaš Pavo i moja malenkost. Po dolasku i izlasku z auta prvo nas je dočekal pomalo „nezgoden“ miris, da ne velim teru grublju reč, ze susednoga zoološkoga vrta, a već minutu posle i primamljivi miris z roštilja teroga su domaćini izložili odma na ulazu, tak da ga ni moći zaobijti. Odhrvali smu se te pošasti i smestili na tribinu, a priključilo nam se i dosta naše kibicov, neki doduše z malem zakašnjenjem tak da nisu videli naš gol teroga je već v 4. minute ze slobodnjaka majstorki sprašil Ressler. Nismu ni senali da bu to i jedini gol na tekme i fala Bogu da je tak jer nam je donesel prvu dragu i veliku proljetnu pobedu. Jest da su se dečki za nju fest namučili i još više nabežali, ali svaka im čast i „kapa dole“ na tomu, to više kaj smu zadnje pol vure igrali z igračem manje jerbo je isključen naš centarfor Selman. Čudila nas je ta odluka visokoga i na nulu ošišanoga suca jerbo smu si mi odnavek bili dobri z Zagorci. Naročito smu bili besni jer je naš Selman prvi žuti karton dobil kakti zbog prigovora, a jeden domaći igrač ga je samo par minut kešneje poslal v „društvo muškoga spolnoga organa“ i to tak glasno da ga je čula cela tribina, ali je gospon Zagorec rekel da ga „ni niti čul niti razmel“?! I kak onda ne'š popiz…, kak onda ne buš pil? Tak smu si baš i mi na poluvremenu drapili po jenu „coca-colu“, a kak se v bertije ni smelo pušiti, zjurili smu van, okrećuć glavu i nos od dišećega roštilja. Na telke smu vuz put tek stigli videti kak je i centarfor Gorice Cruz, inače naš bivši suigrač, takaj dobil crveni karton na domaće tekme kontra Rijeke. Očito, neka crna subota za turopoljske centarfore…

​

Sretni kaj smu zdurali do kraja tekme i ljubomorno pričuvali te velike 0:1 v našu korist, veselo smu komenterali tekmu v autu, a Pavo i ja smu si tu i tam i zapopevali. E, sad nam Bogami bela ne bu vušla, pak smu već za dvajst minut bili v našem bircu, zvadili špil i podelili prvo mešajne. Bogme je bilo napeto, baš kak i v Ravnica na tekme, a već i vrapci znaju da smu Bašo i ja, doduše z tesne 3:2, zmazali Mikija i Ćiru. Pavo je hodil oko stola, malo popeval vuz svoju dragu colu i logično zaključil – „Vavo, oni pojma nemaju“. Pa, sad, ni baš da pojma nemaju, ali negda se nameriš na bolje i tu pomoći ni….uostalom zna se da je karta „prostitutka“ (original mi premrsko zvuči). Po času su nam se pridružili i svi članovi našega stručnoga stožera, pojačani z gosponom Pavkovićem teri je bil naš daleko najglasniji i najvatreniji navijač na tekme. Dečki su si nazdravili za pobedu z voćnem sokom u kombinacije z črnem vinom i zadovoljno rezimirali našu prvu pobjedu. Svaka pobjeda ima i svoju cenu, a Senad je ovu platil z jednem caffetinom, kak bi mu posložil i smiril košmar v glave. A pred njem je već bila nova obaveza jerbo je pajdašu Toniju Pontoniju obećal da mu bu pomogel pri njegve seobe na Krk. Jeb.. ga, v Kurilovcu stvarno ni lefko biti trener…..Birc smu rano napustili, tek je osem vur prešlo, a imal sem dojam da je glavni razlog tomu bila – glad, pri čemu nam je onaj, još navek prisutni miris roštilja, dodatno pojačaval taj dojam.

​

Nedelu v jutro evo nas pak v bircu, Bože moj pa treba se malo pokazati i pošpinčiti zbog čerajne velike i zaslužene pobede v Maksimirske šume. Uostalom, am smu mi ze sela pak smu šume i te kak vučni, kak i naši daleki pretki partizani. A bogme je šume vičen i naš škrti precednik teri je celi tjeden vu'jne delal drva, a onda je ta ista, skalana i posložena, celu subotu zvlačil i lifral domom. Tak se zaigral z temi cepanicami da je i na utakmicu pozabil dojti, a k tomu je i Mireka „zapregel“ pak ni on na tekmu ni mogel. Ali, dobro, ne bumo mu zameraili, čovek ne samo da je škrt neg je i fest skrben, a zna se da pravi i skrbni gazda upraf sad drva za narednu zimu pripravla i pospravla. I baš mu se jeb.. kakvu nam budu cenu plina ili lože Putinove huncnutarije složile….Zato, evo jeden mali „bravo“ i za tebe, drug prcednik: drva su doma, posložena na gruntu, a mi smu i bez tebe bodove donesli domom! Da rezimeram: ugodno s korisnim….evo ti ga na!!!

Also bite, da se malo vrnem na nedelno jutro, zapraf niš posebno: mi kibici smu z par medice još jemput nazdravili za pobedu, Premec se žuril snimat utakmicu kadetov, Davor je žmeknul maloga i zgubil se na tribine, a Polona, pardon Zdenka, se žurila popisati robu i obračun narediti jerbo popoldan mora decu doma čuvati. A to nikak ni mala odgovornost, trebaš ti Juru i Martu poloviti i občuvati jerbo su oba dva kak živo srebro….

​

I ja sem imal časnu nameru na vreme pobeći domom, na obiteljsko otvorenje sezone roštilja, ali – u zao čas! Taman sem pospravlal cigaretline, zadovolen kaj su i naši kadeti i juniori zmazali vršnjake z Ivanića, kad mi je za stolom osvanul, ni sam ne znam od kud se stvoril, ni menje ni više neg – počasni precednik Franc Leder. Uf, znal sem da me čeka još jena tura spominkov, razme se, iz fest daleke prošlosti pak sem strplivo poslušal kak su Franc i Picek nekaj šalali, tam negde hiladudevetsto… i Bog zna tere i pri tem se celi dan svadili…I mam me spopala jedna, moram priznati, malko zločesta usporeba pak sem našega Franca prispodobel k onomu prastaromu Broju 1 z “Alana Forda“?! Fakat se iskreno nadam da bu naš Franc poživel dugo kak i taj „numero uno“ ze stripa i valda pri tem nebu završil v kolica kak i taj strip-starček. A kaj baš i da završi, de je tu problem kad si je Francek već sad doma naredil pravi pravcati lift: stisneš gumb, upadaš z kolicima i pičiš pravac prvi kat i glasno najaviš svoj dolazak domom – „Marija, odi po me, gladen sam kak vuk….“. Francek, Bog ti dej sreću i zdravlje….

Tuliko za denes, najte mi niš zameriti….i da ne pozabim: iskreno fala svim dragim i dobrim ljudima i pajdašima teri su mi čestitali na nagrade za životno delo, čoveku to navek godi i paše….do zna možda se vu to ime negda i počastimu….

Ajd, bok, do novoga vikenda veseli i zdravi bili!!!

​

​

​