CRTICE IZ KURILOVEČKOG NOGOMETNOG ŽIVOTA

Jeden sasvim obični vikend…

NA IGRALIŠTU V STENJEVCU NISMO ČAK NI (ZA)STENJALI KAK' SPADA….

​

Moram priznati da me baš ne veseliju vikendi teri prejdeju bez posebne zgode ili doživljajov, v teremi s'e ide onak baš kak po trake ili špage pak se ne mreš oteti dojmu da je to bil vikend z zajedničkem nazivnikom – „nit smrdi nit miriši“. Nit se kaj ekstra lepo i pametno pripetilo, a Bogu fala nit nekaj mejne lepo, bedasto ili mrsko pak je onda teško v takvomu vikendu nekaj izdvojiti i o tomu par rečenice napisati.

 

No, to nikak ne znači da doživlajov i događajov ni bilo, dapače bilo ih je celo čudo i zapraf su trajali celi tjeden, a ne samo čez tri vikend dane. Utakmice je bilo kak v priče i to s'aki Božji dan, a golov – k'o kiše. Tak su seriju otprli kadeti i to već v tork na Bune, de su nadigrali domaće dečke z 4:1 i plaserali se dalje v kupu. V isto vreme prstići su „fasovali“ 8 komada v Ivaniću i zabili jednoga, onoga utješnoga. V sredu su i seniori izborili polufinale goričkoga kupa nakon solidne utakmice i pobede 3:0 kontra dobre Milkine mraclinske postave. Lepše od tekme bilo je „treće poluvreme“ na klupske terase, a svi akteri tekme, kibici i dragi gosti (Mihalj, Meić, Žugaj…), mogli su uživati v roštilju i dobre kapljice, a sve to v prigode Senadovog rođendana. Fala našem „treneru svih trenera“ kaj nas se s'e skup setil i lepo nas počastil, čak je i gospon precednik smogel snage (čitaj: penez) i prigodno darival slavljenika. Eto, čuda se ipak gogađaju….

Korak dale v kupu su naredili i juniori teri su v četrtek pet put „preplivali“ Kupu, a niz nastavili v nedelu domaćum pobedum kontra Bistre 5:2. Kadeti su protiv istoga protivnika bili još uverljiviji i gostujuću mrežu napunili do vrha – 9:0! Mlađi pioniri su kiksali v Moslavine (4:0), ali su zato stariji domom došli „pevajući“ – 0:2. Već v subotu su putovali prema Buzinu i zabiležili poraz od 5:1, ali i pobedu 6:2. Druge postave pionira provele su se v Vukovine „k'o bosi po trnju“ – 7:1 i 9:0!? Prstići su nadigrali male vukovinske „banove“ 7:4, „trojka“ istoga protivnika z 4:1, a „dvojka“ pak vršnjake z Buševca z 3:2. Limači su bili slobodni, a „dvojka“ je takaj zmagala „male cipeke“ 3:1. „Oldtimeri“ su fasovali žmefku osmicu protiv Goričanov i to doma… Eto, golov kuliko ti srce 'oće…

Zabili ga nismu jedino tam de bi ž'nem došli barem do jednoga boda, pogađate već, na seniorske tekme kontra „fenjeraša“ Ponikve ze Stenjevca. Ali, zato smu jenoga i jedinoga dobili i to već v 4. minute kad se Rašo pak malo poigral z lopticum, a igra se mam pokazala preskupa pak je domaćin, ni kriv ni dužen, vodil 1:0. A već sem na otvarajnu tekme nekak imal dojam da nam domaćini niš ne mreju, kaj se veli – kak ni žaba lešnaku. Ali, ak nam oni ne mreju, moremu si mi sami - pizdariju narediti i gol si sami spakerati. Na žalost, gol teri nas je koštal 1:0 poraza, mršavoga, ali i prilično bolnoga. Z prvoga poluvremena se sećam još jene kakve-takve pretnje domaćina i par nezgodne prekidov, s'e drugo išlo je v pravcu nihovoga gola. Ali, kaj s'e to vredi kad od deset cenaršutov i povratne lopte, baš ni jena ne najde našega igrača, kad od pet, šest udarcov prema golu baš s'i završiju v bloku, osim Alilijevoga teri je prohujav vuz samu stativu. V nastavku još veća naša dominacija, akcija za akcijum, ali kad je Grdenić z tri metre uspel pogoditi stativu, znal sem da tu za nas „kruva ne bu“. Naročito kad su na scenu došle solo dionice i nepoštivanje suigrača pak se bez rezona pucalo z više od 30 metri. Probal je završno i Selman ze slobodnjaka, takaj z 30 metri, ali je njegvu bombu domaći golman nekakvem čudom prehitil v korner, a gorički sudec Kelihar odsviral kraj. Tekmu je inače odsudil, rekel bi, vrlo dobro, skratil nas je tek za čisti „elver“ posle povratne lopte Tolja glavom, nadomak gola, i ruke domaćeg stopera. Ali, 'ko opće više za takvo nekaj pita, am smu se na to ionak nafčili čez celu sezonu…Razme se da z tem ni v primisli ne mislim osporiti pobedu domaćina, bez obzira kaj je ista više posledica naše bedastoće i darežlivosti, neg njihove nadmoćnosti. Za nas i dalje ostaje na snage vapaj – „kraljevstvo za strijelca“, iako određena ponašanja sile na promišljanja o karakternom rendgenu pojedinaca, pri čemu bi nalazi mogli upozoravati na ozbiljniji – operativni zahvat i remont, jer cajta za strplivo lečenje je s'e mejne….

Tugu smu nedelu v jutro probali skriti i pozabiti v klupskom bircu, ali niti to nam nekak ni išlo od ruke. Spopadne te ta nekakva gočina teru ni najslajša medica na svetu ne mre zeprati….Ak niš drugo, malo smu se podružili i pospominali, a drago nam je da su na rundu navrnuli gospon Malbašić z rukometnoga kluba i gospon Gabelica, naš ex precednik. Malo smu zaobišli aktualne nogometne teme, svesni da su naše kurilovečke pomalo otužne, a niš veselije Filip ni očekival niti na večer ze Šubićevca, pomirem z neumitnum istinum da Dinamo v „svoj Šibenik“ ide po novu titulu prvaka. Zato smu teme okrenuli više prema našem Alpas cupu teri je sve bliže, a, razme se, i prema Ilićevom koncertu teri nekak budi s'e više pažnje i interesa med našum turopolskum rajum. I, dej dragi Bože da tak bude toga 21. lipnja na večer, da nam terasa bude puna k'o šipak i pretesna……

Eto, baš vu te vere i nade vas, na kraju ovoga „ščrbastoga“ vikend reporta, s'e skupa lepo pozdravlam i vesele i zdrave ostavlam….ajd, bok!