CRTICE IZ KURILOVEČKOG NOGOMETNOG ŽIVOTA

​

 

Verujte da mi je pomalo teško najti motiva pisati o proletnom vikendu teri je bil više spodoben na sumornu jesen neg na veselo, sunčano i razigrano proleće. Možda se vi malo stareši na spomen „sumorne jeseni“ setite i jene tv-serije tera je na RTZ-u išla baš pod tem naslovom, a glavni akter je bil Zvonimir Črnko, daleko najpoznateši buševski i turopolski glumec. Na žalost, v naše trećeligaške seniorske dike ove je subote bilo premalo raspoložene akterof, neću reći glumcof da se ne bi krivo tumačilo, pak je i poraz v Bistre pojačal dojam sumornosti.

 

Subotnje jutro osvanulo je ne samo tmurno, neg ze s'e stran zarobleno i zaprto z tmurnemi i sivemi oblaki pa kad sem čez obluk videl kak se tek procvetale lila latice magnolije bore z pahuljami snega, s'ega mi je bilo mam dosta. Bil sem srdit sam na se jerbo sem baš tu subotu planeral malo prčkati po gruntu, poigrati se z rožicami tere su prešarale steze travnjaka pak onda i „adame“ znesti van z podruma da se žijeju sunčeka…Još sem više bil srdit na toga Vakulu teri je snoćka prije dnevnika baš najavil tu jeb… susnježicu i niske celzijuse, a najviše na one dečke teri su tomu istomu Vakule čak i pesmu posvetili: „Vakula je re'ko, Vakula je re'ko“….jeb.. vas Vakula, bole da ništa nije re'ko.

Ko za vraga te iste subote doma nema ni jene tekme, svi naši klinci igraju negde vane, a to znači da nema ni Polone, ni kave, ni medice…..i kaj da onda čovek dela, kam da se otputi?! Čem sem na „what's upu““ videl poruku rođaka Silveka – „a de si, kaj delaš“ – mam sem donesel brzopoteznu odluku i napisal mu – „pri Rojcu na kave“. Jest da sem bil na kave, ali još navek na one najdrakše i najslajše, doma, ze svojum familly i z Donom i Bennyjem oko i ispod stola. Črna kava ili cappucinno, štamplin dobre šlivovice (dobro, priznam, negda i dva) i spominek ugodni svih aktera oronule vile Stepanić, jednostavno su zakon i red, tradicija i sveto pismo s'akoga vikend jutra. Obično je „žena, majka, kralica“ (ženica) prva na tapete pak ju malo zememu zrende i štopamo vreme kad je bu obrva konačno skočila v zrak, a ionak oštri lasi se dodatno nakostrešili. Kad to postignemu, onda idemu na vedrije i opuštenije teme, s'e dok pak ne izmamimu nezin osmeh, ma kak on kiselkast bil. Marku se obično osveti z rečenicum teru su već i vrapci nafčili – „ti se lepo oženi pak buši imal koga zajebavati“, a „šah-mat“ prema mene povleče z citatom – „ti odi na Udarnik, tam imaš koga zajebavati“. I kaj mi onda preostaje neg vlastitu ženicu poslunuti….

Samo kaj v subotu na Udarniku ni bilo ni žive duše, osim, razme se dežurnoga domara Baše pak mi je Rojc fakat bil prva „druga opcija“. Žena me čak pošparala pak nis moral iti na tržicu jerbo je doma bilo i šalate i s'ega ostaloga za planerani vikend-meni pak sem, po tradicije, produžil do Pukanića i zel škrneclin negve fine kiflice z šunkum i sirom. Pri Rojcu su se s'i redom čudili kak sem tak rano došel, tek je bilo deset vur, a moja je doba obično oko pol dvanajst. S'e sem jem lepo objasnil i dopovedal tak da su mogli krenuti z dnevno-političkemi temami tere su s'aku subotu na dnevnom redu. Pri tem sem jem prečital par rečenice z prošloga vikend-zapisa de sem spominjal i njih i njihove putne na šanku pak moram reći da jem je bilo čak i drago kaj su i oni našli svoje mesto vu tem štivu. Onda jem evo i v ovem broju par rečenice…Pretpostavlam da većina vas pozna staroga gospona Rojca ili Bracu, kak ga mi s'i zovemu, čovek je to fakat široke nazorof i bogatoga i fest raznolikoga, kak teoretskoga, tak i praktičnoga znajna, rekel bi da je po tem pitajnu gotovo – savršen. E, sad da je trideset kil leži i bar četrdeset mlajši, sigurno bi bil prvi kandidat z turopolske metropole za onoga gospona svaršenoga teroga lepši spol rado gledi na RTL-u kak lepo divani, kušuje se i šepuri med onemi mejne ili više lušnemi, lepemi i spametnemi pucami. Ali, kaj ćeš kad Rojc ni niti mlajši niti leži neg to, na žalost,stavrno je, a te je subote dokazal da mu se i epitet „savršeni“ pomalo nagnul i naškvaril. Naime, baš je taj dan doma imal meštre teri su mu pločice postavlali negde v potkrovlu negve vile i baš kad smu se s'i lepo okupili i razigrali v spominku, podbadajnu i zajebancije, Rojcu zvoni mobitel. Zove ga mešter z hiže i veli da mu je nestalo fug-mase z terum završno maže i šminka pločice pak, eto, posel ne mre završiti. Ali, nisu to obične ili bilo kakve pločice pak se razme da tu nemre po sredi biti niti obična fug-masa. To je, dapače, specijalna masa tera se more kupiti jedino negde v Remetincu! I kaj je onda našemu gosponu „s(a)vršenomu“ preostalo neg zdići se, vužgati makinu i piči v Remetinec po pol kile Bogom dane fug-mase! Odvraćaju ga od te namere, i Buki i Saša su mu velikodušno ponudili zalihe fug-mase teru imaju doma, negde na najžu, doduše malo trđe i zgrudane, ali rado ju budu darovali i prepustili svemu pajdašu…. Ali, ne da se stari „norc“, pardon Rojc, i ode on via Remetinec….Ne mreš verovati, stari se vrnul za s'ega trifrtal vure, pak smu ga pofalili na brzine i z pleskom dočekali jerbo je upraf osvojil titulu političara, doduše zdavna bivšega i pomalo marginalnoga, teri se najbrže vrnul domom z Remetinca! A možda i ne bi bil smak sveta da su ga tam malko zadržali i priprli, to bi mu garant pomoglo da skine teru kilu i zmršave, ionak se Bogec ove denkof bori z nekakvemi korizmenemi dijetami, s'e kak bi mu se drobec malo povlekel vu sebe. Teško to ide, dragi naš pajdaš, mislim na te kile pak se naj boriti z temi fantomi neg lepo zdigni tu čašicu škropca da si kak pravi pajdaši nazdravimu: ajd živeli, dragi naš savršeni pajdaš Braco! Ili kak bi to tvoj „veliki i uzoriti i takaj bivši politički pajdaš“ rekel: „Ali, Braco, ali Braco, naj noreti, kaj pripovedaš bedastoće…“. Znam, znam da si od prve pogodil o komu je reč, ali se nadam da to ni razlog da se srdiš na me!? Kaj god…!

Posle humoreske pri Rojcu, vreme je bilo i nekaj v zube deti, a kak je subota tu i tam SDO dan („suhi dnevni obrok“), a žena je k tomu već zbrisala na posel, priuštil sem si malko lečevačkoga sira, domaćega špeka i kobase…..i Bog te veseli. Magarec je bil sit i spreman za putovajne na Bistru. Tam nas je, mene i Bašu, v svoje makine, baš onak gospodski i pomalo dopelal, ni mejne ni više neg gospon precednik. Smestili smu se v svečanu ložu, v nade da je tam mejne zima, a tu smu i pod krovom pak nam dosadna kiša, tera nas maltretera već treći dan, niš nemre. Za čud ta kiša ni preveć naškodela terenu v Bistre, jest da je bilo i mokro i blatno, ali ni bilo one lokve vode kakve obično prekriju naš teren pak se bu, ipak, dalo igrati. Samo je pitajne kak, razmišljali smu na glas, znajuć da ovakov teren baš i nejde na ruku naše momčadi. I ni to opće bilo loše prve pol vure, dapače bili smu više neg ravnopravni Bistre tera je, doduše, pretila prek bokova, ali mi smu, ipak, prvi u dve, tri situacije opasneše ugrozili domaći gol, pri čem je bar jedna morala završiti vodstvom. Baš u ere kad smu domaćina prilično limiterali i primirili, a igrala se 29. minuta, Rašo je napravil jednu bedastoću jerbo se potpuno bezazlenu situaciju pred našem golom, umesto u stilu Katalinskoga, odlučil rešavati u stilu Beckenbauera, kaj se pokazalo kobno. Bespotrebni kiks gol, razme se, šokeral je momčad i ostavil traga na nezinu moralnu stabilnost. Da ne sluti na dobro uverili smu se na isteku 45. minute, kad je zalutala solo dionica jednog domaćeg napadača između pet naših obrambenih, završila neočekivanem udarcem posle teroga lopta pogađa jednu stativu, odbija se v drugu i onda, Bogu fala, Išeku v ruke. Ipak smu se zvlekli pa minimalne 1:0 za domaće na polčasu ipak podgrijava nadu da v nastavku moremu barem do boda. Na žalost, nada je nepovratno zgublena v još jedne situacije slične malo prije opisane, samo su sad dva domaća igrača uspela nadigrati našu „zadremanu“ petorku i zabiti za 2:0. I tu je pesme bil kraj, bez obzira na treći gol teri je mirisal na ofsajd, kaj je v s'emu tomu najmejne važno.

Puno je važneje pošteno priznati da naš pristup ni bil na nivou onoga kakvoga smu prezenterali v Ravnicami, a ak' se tomu doda i, kaj bi v tenisu rekli, barem trideset neforserane greške t.j. krivo, netočno ili od prve i na knap zgublene lopte, onda drugačije ni moglo završiti. Ostaje veliki žal prije s'ega zbog činjenice da nas Bistra ni nadigrala, a kam pak razbila, kak bi to rezultat mogel sugererati. Ostaje i žal jer smu za protivnika imali momčad tera ti da igrati i ne nori po terenu ili okoj'nega, a vuz to je i suđenje bilo čistam solidno. Šteta kaj s'e te okolnosti nismu znali iskoristiti, kak da za to nismu imali ni kuraža ni – muda!? No, možda budu dečki iz toga, pomalo nepotrebnoga poraza ipak zvlekli određene pouke, bez obzira na onu narodnu po tere “pametni vučiju na tuđemi, a bedaki na vlastitemi greškami“. Osobno ne sumnjam da bu tomu baš tak i to već v subotu kontra Trnju doma, bez obzira kaj su nas Trnjani v nedelu dodatno zabrinuli z petardum v Vrbovečke mreže. Dobro je i pohvalno da je naš stručni štab nazočil tekme v Trnju pak su se na licu mesta mogli uveriti od kud najopasneši trnjanjski vetri pušeju….

Žal mi je kaj i naši veterani v petek nisu imali muda (kaj drugo reći) otijti na megdan k pajdašima v Lomicu. Jest da je padala kiša i da je bilo zima, ali s'e to ni razlog da se momčad ne skupi i ne odigra tekmu, bez obzira na mogući rezultat. Zato, dragi dečki, glavice skupa, nepotrebna filozofija na stran i već v petek s'i skup pod komandu mladoga selektora i v veteranski boj za Kurilovec svoj….

Nisem pozabil na petek, teroga smu označili kak početek vikenda pak je tak bilo i ovaj put. Uz jenu veliku novost: verovali ili ne, Ćiro je prvi prihajal na belu i mam se prijel dopovedajna toga neočekivanog čina. Rekel je da je i negva punica negde prečitala tekst na naše stranice pak mu je suosećajno odobrila da ne mora baš s'aki petek dojti na Odru jerbo je ni lepo čitati kak onaj Stepanić zbog toga furt zajebava nezinog zeta!? Ak' laže on, lažem i ja. Mejne je važno da su on i Beco stulili mene i Senada (zamjena Bašo) z tesne 3:2, a važnije da su prek v sale, v „roditelskem derbiju“ Šolić i Sivlio zmazali Šebeka i Vojnića.

U sumorni vikend rezultatski su se uklopili i naši klinci: radost pobede osetili su tek mlađi pioniri kontra Devetke (1:2) i kadeti kontra Trešnjevke (5:0), s'i drugi su pognute glave i namrgođene face napušćali mokre i teške terene. Ni v nedelu ni doma bilo nikakve tekme jer su kadeti i juniori, zbog našega premokroga terena, završili na Meštrice. Ispada da je i Polona, pardon „teta“ Zdenka, zbadav došla na posel, a kad je već došla, osobnu je nazočnost, ipak, iskoristila da na brzaka prebriše pod i obriše prašinu ze slike i – gas domom. Sam Bog da se v zajdni čas setila da je svekrva v jutro dela juvu na šporet i onda otišla k meše. „Isusek, pak juva bi mogla zakipeti i po cele se kujne raširiti“ – na glas zavapi Polona i pripravi si teren za fletni odlazak. Kad je, bez pozdrava, sela v svoju staru makinu, specifično pastelne zelene boje, iznad pečenjare de je sekundu prije bila parkerana, pojavilo se drago sunašce. Sunašce koje je, nadam se, vesnik puno lepšega vikenda teri je pred s'emi nami v klubu….!