Vladimir Stepanic.jpg

CRTICE IZ KURILOVEČKOG NOGOMETNOG ŽIVOTA

Tekst piše: Vladimir Stepanić

DARUJTE GA, DARUJTE, JURU ZELENOGA….

Iza nas je vikend teri bu ostal v sećajnu prije s'ega po Jurjevu, teroga mi Turopolci posebno štujemu i slavimu kak je'noga od zaštitnikov lepoga nam i dragoga, zelenoga i plemenitoga rodnoga zavičaja. Samo Jurjevo bilo je „na dnevnom redu“ baš v subotu, tak da su kresi, doduše nekak mi se šika skromneši i ređi, diljem Turovoga Pola goreli i v petek i v subotu. Kad sem se v subotu, vuz znameniti Stari grad Lukavec, vozil na tekmu, nekak mi se činilo da je i tam zgarište posle kresa bilo nekak mejnše i z premalo pepela…Lukavec se, inače, v zajdne leta, nametnul kak „zaštitni znak“ i baza proslave turopolskoga Jurjeva, pak su lepe puce z naše folklorne baštine, v svojemi prelepemi nošnami, našminkanemi vusnicami z večitem osmehom i z prelepemi, zvonki glasi, ispred samoga dvorca gusto popevalo baš naslovnu pesmu – „darujte ga, darujte, Juru zelnoga“. Tradicija se ne sme zatreti, tak ni ona vezana vuz daruvajne pak smu i mi, eto, uprav vu tem duhu, domaćinu tekme na njihovem „Lukavellu“, darovali dva bode, a skromno, mesto s'a tri, zeli samo jeden….

 

Uvertira v Jurjevski vikend dogodila se već v petek popoldan kad nas je gospon Đuro Mesić pozval i okupil na svojem imendanu, v stare škole v Novom Čiću, tera je inače i baza n'ihovoga prevrednoga KUD-a i etno udruge. Domaćin je, razme se, bil gospon Stipo Duvnjak, „otec i mati“ te udruge tera iz srca i duše čuva i njeguje tradiciju i običaje našega kraja, a vuz to se uporno i, Bogu fala, uspešno bori za peneze z Evropske unije za svoje falevredne i spametno osmišlene programe i ideje. V dvorane v tere smu se smestili bili su tkalački stani na teremi se deklice vučiju tkati, baš kak i n'ihove bake i prabake, a v kutu jena „manekenska lutka“ Turopolca oblečenoga v svečanu i malo skuplešu odoru i z velikem škrlakom na glave. „Po širine oboda toga škrlaka, merilo se stajne i bogatstvo seljaka teri ga je nosil…“ – pojasnil nam je, v svoje simpatične „bosanske“ intonacije, gospon Stipo. Bogme, da je ta lutka v kutu imala i malo srama i poštovajna, skinula bi taj škrlak i gliboko se poklonila gosponu Stipe i s'emu kaj on i „n'egva“ udruga delaju vu tem prostoru i dvorišću po pitajnu turopolske baštine, ostavštine i tradicije….

A škrlak sekak treba skinuti i gosponu Đure, inače Slavoncu rodom, kak za domaćega odojka z Kancelakovoga koca, bažul šalatu z bučinem voljem, tak i za „tepku“ rakiju i pitko vino z negve požeštine, ali predi s'ega za žmavnu i slasnu orejnaču i makovnaču. Fala mu i na biranem društvu i na privilegije da nas s'e skup pozdravi i blagoslovi uvaženi župnik, a z nazočnošću počaste sam gospon Gradonačelnik, v cool sportskom izdajnu, a, razme se, i negov zamenik, v svojem črnem dress codu. Bil je tu i neizbežni i „savršeni“ gospon Rojc teri nas je davil ze svojemi podvalami „kak on, zaprav, ni star, samo kaj dugo pameti…“, a i limar Miljanović, teri nas je pak „vubijal“ z nekakvemi pripovesti o bravaru i bravarije, a bravar je i on i gospon Đuro, a bravar je bil i drug Tito…I, evo ti za čas frke, jerbo se Rojc mam naroguši i na spomen gospona rodom z Kumrovca i to gorje neg kad mu spomeneš prezime je'noga bivšega gradonačelnika i saboskoga zastupnika z Gorice….Pogodete teroga!? S'e u s'emu, jeno lepo družejne na inicijativu i v režije slavljenika Đure, teromu se još jemput lepo zafaljujem na s'emu i skrušeno ga prosim za oprost kaj sem, onak poskriveč, vkral četri šnite one prefine gibanice i odnesel ga, kam drugam, neg v svoj klub….ne bi li si i večita „teta Polona“ omastila nepce…brke, to ni pod razno ni smeti reći!

Poziv z kluba na belu već je opetovano svetlil na mobitelu pak sem se moral požuriti kak bi na vreme osigural mesto za stolom. Mam mi je bilo jasno da mesta žurbe ni, jerbo sem se po razrovanemi novočičkemi cestami i vulicami mogel voziti maksimalno v druge brzine. Znal sem da je to danak velike aglomeracije tera je očito prekardašila s'e rokove i tajminge, a bogme niš bola situacija ni niti v Okuja, niti v Mraclinu, niti….širom razrovanoga zelenoga Turopola!? Bogami, to je je'no ozbilno i veliko zvono za uzbunu za s'e gradske oce, naročito za one dva z teremi sem do prije deset minut bil v ugodnom društvu…Dečki, na posel!!

Posle neplanerano spore i mrsko droncave vožnje (jeb… gume, ali do mi bu sad auto opral?), osvanul sem konačno v interijeru „drugoga doma“. A tam je već nestrpliva i razdražliva ekipa za belu zauzela svoj stolek tak da sem moral čekati Becinu milost da se posle prve partije zdigne i oslobodi mi mesto. Bojim se da bi to išlo puno teže da mu „nos ni vesel“ na salu de su veterani imali svoje treće poluvreme obogaćeno z odojkom, kobasami i, razme se, pivum. Imali su tekmu, a rezultat bum ovum zgodum svesno i namerno preskočil, radi mira pri hiže….Baš kak i činjenicu 'do je pobedil v bele, jerbo smu se ionak više spominali o zutrašnjem domaćem i lokalnom derbiju kontra Lukavca neg pazili na karte. S'e dok tu harmoniju ni razbil „škrtac“ (čitaj: precednik) i med nas hitil svoju oštru izjavu: „Senad, zabranjujem ti kartajne petkom jerbo s'aki petek na bele pobediš, a v subotu tekmu zgubiš…“! Normalno da smu se s'i isti čas smrzli i….v miru Božem nastavili igru. Ionak smu nekak prognozerali da se Lukavčani pomalo preveć pale na nas kak bi nam vrnuli za jesenski 4:1 poraz pak se tu, prav za prav, skriva i naša šansa za reprizu toga jesenskoga ishoda….

Jutarnju kavu i rakijicu na Jurjevsku subotu pokvarile su naslovne vesti ze s'e portalov tere su govorile o jeb… potresu v Hercegovine i Dalmacije, uključujuć i naš povesni i turistički biser i raj – Dubrovnik. „Dragi Bože, jel tomu zlu ima kraja….“ – pital sem sam sebe v neverice, prije neg sem se odpravil na plac. Zaprav, prvo sem pak završil pri gospođe Danice v ribarnice zbog poradi pastrve, ukupno komada sedem, kak nidgo pri zutrašnem obedu ne bi bil zakinut. Onda pravac plac iliti tržnica, k simaptije Slavice po zelenjavu i „čašicu spominka“, navek na rubu regularnosti i dvosmislenosti. Začudo, nis zestal tatu Japeca teri se očito raneše zdigel i preduhitril me na tu Jurjevsku subotu… Zato sem se navrnul k našemi kumicami v črnemi fertuni, tere su na svoje takaj „črne burze“ nudile s'ega vraga, od jajec, šalate, sira, rožice… Lepo mi se i ž'nemi podivaniti i kakti natezati oko nihove cene, ali kaj bi ja štel, em je se otišlo gore i poskupelo pak kaj se čudim da jeden pušlek jorgovana od s'ega tri trifrtalne grančice košta deset kuna!? Ma, kaj bi se čudil, mam sem kupil jen pušlek i ž'nem ukrasil Polonin šank, gliboko svestan da „n'ezine visosti“ taj pušlek, v usporedbe z snoćkajnum gibanicum, ne znači – baš puno (da ne velim – niš). Draže mi je bilo kaj sem na terase, v relativno još navek sunčano jutro, zestal gospona Željka Mihalja teri je guštal v nekakvem kapućinu z velike šalice. Prvo sem mu poželel „dobro jutro“, a potem ga mam priupital kak to da je „Dobar dan“ zamenil z našum terasum!? „Jeb.. ga, Jurica je sinoć slavil imendan pa još spava, a unuk ima rano tekmu pa sam ga moral dopeljati“ – bil je n'egov kratek i logični odgovor. Eto, pak je'na zoda v tere je Jurjevo našlo svoju žrtvu, ali, bilo kak bilo, Jurica – sreten ti imendan! I ne brini, tata je zval rundu za celu terasu….Sunce je bilo već visoko kad smu napustili terasu v potrage za obedom, a Zdenku smu ostavili v društvu nučice Marte tera se svojski i z potfrkanemi rukavi trudila bake pomoći oko prajna čaše i pepeljare…Blizancu Jure to ni padalo na pamet, a zakaj i bi kad je on denes v glavne uloge, pa, zaboga, imendan mu je…

Popoldan se na derbiju v Lukavcu okupilo fajn sveta želnoga domaćega nogometajna i odgovora na pitajne do je trenutno turopolski trećeligaški „broj 1“. Verujem da je posle devedeset minut s'em nazočnem to bilo jasno, bez obzira na najnepopularneji i, v ovem slučaju, neprimereni rezultat - 0:0. Senadova je družba bila daleko bliže punom plenu, naročito v prvom poluvremenu kad je i tekma bila na prilično visokom i dinamičnom nivou. V drugem je, pak, to više bilo spodobno na nekakvu polufinalnu turnirsku i pomalo revijalnu tekmu. Na kraju se zbog egala nisu plakali ni je'ni ni drugi, iak je razočarajne v kurilovečkem delu domjenka bilo daleko prisutnije. Za nadasve korektnu igru, ali i za treće poluvreme i spomenuti domjenak s'e pohvale domaćinu baš kak i s'em akterom teri su se lepo podružili, popili si i napapali se. Bravo za s'e i živeli s'i!!!

Jedini akter tekme za teroga to ni pod razno ne vredi je,  i opet i na žalost, djeliteljica pravde. I za praf ne znam ni sam jel žensku malo pošpotati ili ipak puno više onoga 'do je donesel tak „pametnu“ odluku da ovakav lokalni derbi povjeri sutkinje skromnije nogometne spoznaje i dostignuća!? Svoju je (pre)skromnost i nedostojnost tekmi dokazala u situacije kad ni svirala očiti penal za Kurilovčane, posle obaranja Tolja, potvrdila kad domaćem Iveziću ni pokazala direktni crveni posle brutalnog starta na Matošu, a dodatno opetovala kad start na Resleru, na rubu 16, ni kaznila drugem žutem za jednog od domaćih aktera (Kahlina ili Grdenić?). Ak' je i od je'ne dame, brate, preveć je….I onda se navek pitam: dobro, a zakaj ja sad moram gruntati jel ona stvarno ne zna ili je fulala sport ili pak sledi kakve naputke. I s'e mi to, moram priznati, već pomalo ide na onu stvar….Više od četrdeset let sem vu tem našem jeb… klubu i fakat ne pametim ni je'nu sezonu v tere su nam suci naredili tuliko huncnutarije i bedastoće, zeli nam tuliko prilike da bodovno segnemu do petoga ili šestoga mesta, a ne da se patimu na „začaranom“ trinajstom mestu. Pun mi je kufer i n'ihove isprike, a kaj mi, prosim vas lepo, imamo od toga….? A prosim lepo i s'e vas odgovorne v savezu: gospodo, dajte se molim vas uozbiljite, to fakat više nema nikakvoga smisla i postaje fest degutantno i…pomalo neizdrživo. Kome i od kud pravo da na ovakov neozbiljan, neodgovoran i pomalo bahat način obezvređuje nečiji rad i muku i, pri tem se, očito bez imalo grižnje savjesti, dobro provodi i zabavlja!? Dakako, uz primjerenu naknadu za tu „zabavu“….

Klinci su se loptali celi vikend, z promenlivemi rezultati i emocijami: mlađi pioniri su sprašili vršnjake z Dubrave Zaboćke z 8:0, stariji su odigrali odličnu tekmu i z vodećem Rudarom remizirali – 2:2. Jedinice prstića su tesno zgubile kontra Vrbovca 2:3, dvojke konrta Gorice I z debele 2:8, a trojke od Gorice VM z 2:6. Limači su se dobro držali v Vrbovcu, ali ipak zgubili z 2:1, dvojke dobile Goricu I z 6:1, a trojke z Goricum VM podelile golove i bodove – 1:1. Kadeti su slavili v Španskom 2:0, a juniori z istem rezultatom zgubili. Da su se s'i naloptali – jesu, i to je za klince ipak najvažnije…

V nedelu v jutro navrnul sem se k pajdašu Ćire na ostajnke posle rođendana male nučice Eve, a i tu je „bliski susret treće vrste“ z još je'nem Jurum bil neizbežan. Stari Ćiro je mam zvadil flašu lozovače teru mu je poklonil omiljeni bertijaš Bobi pak nas je s'e lepo počastil za svoj imendan. Eto, bilo kuda, Jura – svuda pak jem 's'em nek bu još jemput sreten i berićeten imendan!!!

P.S. Još navek ne znam jel Nina preživela Hajdukovu nulu v Koprivnice, a ak i je, valda ju je Ademi konačno uveril da od titule „bile“ ni ovo leto niš…Baš mi je žal!!!